...jelek, anterija i opanci...

Знам да није ништа чудно видети, рецимо, четвртком неког маторца 'де се шета по пијацу у опанцима (или у горем случају у цурулама), са шајкачом, или чакширама... Старије жене са марамом и кецељом су потпуно нормална ствар, и то није ништа ново... Ново би било видети неког младића, како поносно носи шајкачу, девојку којој се груди беле из јелека, а не из деколтеа... Дете које уместо електричне гитаре учи да свира фрулу!
Ово је прича о нашој народној ношњи... заборављеном обележју Српскога народа, које је уз славу, ракију и инат, једно од обележја народа Српског... Морам да признам (и нисам једини), да немам сељачко одело, да га никад нисам ни имао, и да бих вероватно трипут размислио пре него што изађем рецимо у центар у цурулама, или са шајкачом... Али то ме не спречава да потајно прижељкујем дан када ме нико неће посматрати као да сам пао са Месеца ако ставим шајкачу на главу...

Кад смо већ код шајкаче, пар речи о том символу Србије и Српства... Прича о шајкачи почиње у Српској Крајини и Српској Војводини, капу су носили војници аустро-угарске војске (читај: СРБИ), који су били распоређени на малим речим бродићима званим ''шајке'' (тиме је у потпуности оповргнута теза, да је шајкача неприродна за Србе и искључиво капа аустро-угара, тј. њихова редовна војска је носила нешто што се данас назива ''џокеј'', а шајкачу, као што рекох Срби у Војној (Српској) Крајини и Српској Војводини). Шајкача је у централну Србију дошла путем купопродајног уговора између Краљевине Србије и хабзбуршке монархије, по коме је аустро-угарска продала Србији гомилу старих униформи, које су тамо изашле из моде и биле замењене оним плавим униформама које се могу видети у филму ''Марш на Дрину''. Србији у повоју, те старе униформе су биле дар с' неба. Вечито у ратовима, Српска војска је оскудевала у свему (одатле и пословица ''Ком' обојци - ком' опанци''),па и у честитим униформама, оне су подељене по кућама, а војно способни мушкарци су их употребљавали приликом кретања у рат! Тада је на дело дошао Српски менталитет (тј. што је џабе и Богу је мило), и униформе су су замениле исцепане и дроњаве сељачке рите, које је народ од муке до тада носио (тако су саставни део народне ношње Шумадије постале и ''чакшире'' или ''бриџ-панталоне'' - то су оне панталоне, које су уске до колена, а широке од колена па на горе)! После врло мало времена, квалитетне униформе су замениле дотадашње рите и постале неодвојив део Спрске историје, још чвршће везане за Српског сељака који у годинама које су долазиле, није ни имао прилику скине славну и крваву војничку униформу...

Ви наставите, било би ми занимљиво кад би неко знао нешто о неким деловима женске народне ношње... Ево нпр. једна занимљивост:
Православна црква, и обичаји налажу да мушкарци у цркву улазе гологлави а да жене покривају главе марамама, тако да нпр. у Руским Православним црквама испред црквених двери стоје обешене разне мараме за случај да нека од жена заборави своју... да ли сте приметили нешто слично код нас...

Ono što sam ja primetio je da ljudi u Kusatku nose maskirne vojne uniforme i železnička odela. Za par desetina/stotina godina možda i to postane narodna nošnja.

Laki ::Ono što sam ja primetio je da ljudi u Kusatku nose maskirne vojne uniforme i železnička odela. Za par desetina/stotina godina možda i to postane narodna nošnja.

Xa xa xa xa... E stvarno da se valjš po podu... ta ti valja Laka... stvarno je :hysterical: