...piši ćirilicom...

И објасните ви сада мени неписменом, зашто се одричемо себе на сваком кораку... Очигледно се сви ти проблеми прећуткују јер је сада ИН писати латиницом, па зар од Бугара да учимо... :pig: Заиста понекад ме је срамота што сам... човек... да не кажем СрбИН!!! Ево о чему се ради...

До пре годину дана према Бугарској нисам имао мишљење као озбиљној држави. На њих сам гледао као и на остале бивше турске земље које су касније пале у руке комунизма, а сада и западног капитализма (овде рачунам и Србију). Међутим, од сада Бугарску могу да користим за пример како се треба борити за очување националног идентитета.
Пошто мислим да је већ све речено у тексту „Политике“ и у коментарима на њега, пренећу овде делове текста, као и неке коментаре, а занимљиве делове ћу подебљати.
Бугарска борба за Евро: [You must be registered and logged in to see this link.]

Ћирилица на заједничкој европској валути је „историјска победа“, кажу у Софији. – Очекује се нови дизајн банкнота евра
Бугари се поносе што су у ЕУ, како кажу, „унели треће писмо“, после латинице и грчког алфабета, и спремају се за не тако далеки дан када ће на свим банкнотама уз та два писма стајати и ћирилица. „Више од 220 милиона људи у десет држава чита и пише ћирилицом и они су сада поносни, јер је наша азбука на једној од најјачих валута на свету'', каже министар Василев.
Спор око „евра” и „еура” до јавности је стигао кад је Софија запретила да неће потписати Споразум о стабилизацији и придруживању Црне Горе са ЕУ ако се из бугарског превода тог уговора не избаци реч „еуро”, како Црногорци називају ову валуту. Проблем је потом назван „лингвистичко-техничким”, Подгорица је добила споразум, а Бугарска неколико дана касније и званичну одлуку да може да пише „евро”.
„Ми инсистирамо да се ћирилицом – новим писмом Европске уније – пише „евро“, онако како се и пише на бугарском. Тако је написано и у нашем уговору о приступању ЕУ, па тражимо само да се не мења оно што је договорено, објашњава заменик министра спољних послова Бугарске Љубомир Кјучуков.
Европска централна банка и правна дирекција Европске комисије инсистирају да се пише „еуро“ – њихов став је да је европска валута јединствена и да и њен назив треба да буде јединствен. Али сада се и у земљама које пишу „еуро“ латиницом, то име изговара другачије – Немци кажу „ојро“, Ирци „јуро“. Зато ми сматрамо да облик „евро“ није ни требало да буде проблем“, додаје Кјучуков у разговору са групом новинара из Београда и закључује да ће све земље у којима се користи ћирилица моћи да користе облик „евро“ кад буду улазиле у ЕУ.
Ова земља планира да европском валутом замени национални лев до 2010. године, а Европска централна банка треба да направи нови дизајн банкнота на којима ће писати „евро“ на сва три званична писма ЕУ.

Коментари:

Србин Србиновић
Шта рећи! Неком је толико стало до свог писма, а нама је свеједно дал је Juha или Супа (ако је од Podravke) или дал је Mercator ili Меркатор и Turbo Limač, само да није српско, јер је то, сачувај Боже и саклони, Мисим, Значи… Bугари да нам деле лекције, Дно дна! П.С. А можда се побуне тзв. Nevladine Organizmacije, па прогурају забрану на то у европском парламенту, тобоже вређа права Лапонаца који не пишу ниједним писмом, па укину Евро или траже да се трампа врши јеленским роговима…
Михајло Дробњаковић
Свака част браћи Бугарима.Они знају како се брани национални идентитет и у европским интеграцијама. Они нам уједно и доказују да се и са ћирилицом може у Европску Унију. Једино то изгледа није јасно распамећеној Србији где пола српске владе говори “еуро”.
PraOkean
Mislim da se stvar preuveličava nazivajući je pobedom. Bilo je jasno od pojave novčanice evropske unije da će posle natpisa EURO i ΕΥΡΩ (e ipsilon se u grčkom čita ev ili ef zavisno od sledećeg slova) pisati i EBPO kada se bude pojavila zemlja u kojoj se službeno tako piše naziv valute i koja ovlašćeno od EU koristi tu valutu (što mislim da nije slučaj sa CG). Ono što je, možda, naopkao je to što EU nije zahtevala da na novačanici piše EBPO, jer ideja EU je takođe i jedinstvo bogatstva raznolikih kulutra, pisama itd, nego su Bugari morali da to zahtevaju i čak da uslovljavaju. Skeptik bi rekao “Νešto je trulo u državi Evropskoj…”. U svakom slučaju stvari su sada na svom mestu.
ccaterpillar
Било ме је срамота док сам читао овај текст, људи су се изборили да се њихово писмо нађе на једној од најјачих светских валута, а ми нисмо способни да се изборимо да се наше писмо користи у нашој земљи за наше потребе…
Твртко
Знам само да се ми никад не би ни борили за ову ствар никад не би ни борили. Честитам Бугарима, изборили су се и за нас само што ми то не знамо. Хвала вам, браћо!

Све ово није могло да стане у један пост, па сам морао да га сецкам... и као што рекох...
Објасните ви сада мени неписменом, зашто се одричемо себе на сваком кораку... Очигледно се сви ти проблеми прећуткују јер је сада ИН писати латиницом, па зар од Бугара да учимо... :pig: Заиста понекад ме је срамота што сам... човек... да не кажем СрбИН!!!

Летос сам био у Грчкој и једва сам се снашао, тамо све пише на грчком. А код нас све неки trade, export, import, turbo, mega, maxi, city... Ја лично пишем ћирилицом и сматрам да је лепша, али нас ови телефони и остали гадгети упропастише скроз. Па јеси ли видео колико људи пише само енглеским словима, слова ч ћ ж ђ ш нигде. Иначе, ретко која земља на свету има два службена писма. Живела ћирилица!

Ха, па Грчка је само један пример... незнам да ли си чуо за Јерменију, Грузију... или још горе арапе, кинезе
Сви ти, и моги, многи други народи активно користе своја писма! Шта ми добро имамо од латинице...? Не пролази ни једна прича невладиних организација и Соње Бисерко о користи, које Срби имају од латинице! ആഫ്രിക്ക ಆಫ್ರಿಕಾ 外部連結 ویکیپیڈیا: زندگی سہل بناۓ۔ !!!! Знам да нико не разуме шта сам написао, али то је једна иста ствар на 3-4 различита писма... и очигледно је да су у односу на свету ћирилицу несавршена! Нисам нацоналиста (претерани), али је и слепцу јасно, да коришћењем латинице, силазимо са племенитог коња, на трулог магарца!

Српска ћирилица је најсавршеније, најједноставије и најподесније писмо за један језик као што је српски.
Многи професори који су данас у пензији, никада нису чули за "српску латиницу". Међутим измислише недавно да постоји "српска латиница". Вук Караџић је саставио ћирилицу, и за потребе Хрватске њихов латинични састав (гајевицу) са двадесетиседам једнознака и три двознака, писмо које није српско. Зашто?
Зато што је Xрватску латиницу саставио Људевит Гај уз помоћ Ђуре Даничића. Хрвати су одмах по отцепљењу 1992. године, укинули термин "српскохрватски језик" и увели "хрватски језик", и одредили употребу једног писма у свом језику. У одговарајућим међународним институцијама, хрватски и српски језик регистровани су као посебни језици, па је тако хрватски језик уписан у светске језике. Уз хрватски језик регистровано је једно писмо – хрватска латиница. Уз српски језик регистровано је једно писмо – српска ћирилица. Све оно што је штампано српским језиком и (хрватском) латиницом, у међународном разврставању и књижењу, сврстава се у хрватску културну баштину. Понижавајуће је позајмљивати хрватску латиницу, и њом истискивати српску ћирилицу, коју нам је саставио Вук Караџић и која се у последња два века, непрекидно прогања. Формално – правно Хрвати могу у међународном суду од Срба тражити велику одштету за коришћење њиховог националног писма, јер са њима немамо међудржавни уговор о коришћењу културних добара.
Није допустиво Србе лишавати основног људског права на свој језик са својим писмом. Ова два писма деле у свакодневном животу Србе на ћириличаре и латиничаре, а тако се не дели и не разједињује ниједан народ на свету. Латиница је увек пристизала у српски језик, под окупацијама или, у формалном миру, под политичко – идеолошким насиљем и притисцима, па њено устаљивање као алтернативног и у крајњем смислу, као надређеног писма није ни по чему легалан процес.
Ово што су лингвисти урадили Србима у Србији, од које се српска лингвистика, србистика, целокупно школство и државна просвета неће једноставно опоравити; то ће се преносити на генерације и можда буде завршни ударац српском језику и писму ћирилици, која им је више од девет и по векова била једино писмо. Латиница је била само онима који су се национално приклоинили хрватском народу.

Удари на српско писмо већ стотинама година трају. Толико дуго траје и огорчена битка за спас ћирилице међу Србима и она се води и данас, после сточетрдесетипет година од смрти Вука Караџића који је ћирилицу учинио најсавршенијим писмом на свету. Једино је у азбуку увео латинично слово (ј). Осим тог једног слова Вук није стварао никакву латиницу за Србе нити је помишљао да ствара два писма за свој народ.
Писмо је незаобилазан, изразито важан и неопходан цивилизацијски производ о коме је споменути Вук Караџић године 1827. с потпуним правом говорио.
Тај исти Вук је крстио народни језик Срба "српским".
Године 1913. историчар и критичар Јован Скерлић, занесен идејом о југословенству предлаже да се Срби и Хрвати језички обједине, тако да се Хрвати одрекну ијекавског и пређу на екавски изговор, а да Срби напусте своје ћирилично писмо. Резултат тога је био да су Хрвати, остали јединствени на ијекавском изговору и на свом латиничном писму, а Срби су све више прихватали латинично писмо.
Данашњи српски лингвисти, многи очигледно невољно, формално су се после хрватског језичког отцепљења вратили вуковском српском називу свог језика. И које је српско писмо?
Српски лингвисти тврде да је хрватска латиница српска. Академик Бјелик је још 1940. године у граматици за први разред средњих школа, објаснио које је српско а које хрватско и словеначко писмо. Хрвати и Словенци пишу – латиницом. Срби се служе старим словенским писмом – ћирилицом, која је састављена по смрти свете браће Ћирила и Методија, а преуредио ју је за наш језик Вук Караџић; Хрвати и Словенци примили су латинско писмо, латиницу, коју је преуредио Људевит Гај.
У Приштини је основано 9. октобра 1997. године друштво за обнову србистике. Његов основни задатак је обнова српске филолошке традиције, тј. србистике, тј. враћање српске језичке науке и струке, пре свега, на вуковски пут.
Данас у Србији нема ниједне институције која је старија од пет година, да се јасно залаже за очување српске ћирилице на прави начин. Све наше Институције просвете, науке и културе чувају посусталу српску ћирилицу кроз наставак двоазбучја и "равноправност писма", а она се огледа само у томе да је ћирилица "равноправна" и када нестаје. Удружење за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" основано 2001. године једина је институција и удружешње грађана са око 979 редовних чланова и са Стручном групом "Ћ – 5 више" са преко 160 стручњака за српски језик и писмо, које се залаже за очување српског писма на једини могући и у свету проверен начин – према светским критеријумима.
Док други народи и њихове државе брину о својим језицима и писмима, ми смо у тој небризи карактеристичан пример. Да не бисмо нестали као народ, борба за српско писмо не сме никада престати.